ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ СЛУЖИО У КОПРИВНИ ЗА САБОР СВЕТОГ ВИСАРИОНА САРАЈА- САНСКОГ

Објављено: 1. новембра 2015.
Категорија: Новости
Број читања: 833

У недјељу,  1. новембра 2015. године, у Копривни, а у парохији старомајданској, иначе родном завичају Светог исповједника вјере и свештеномученика Висариопна Сараја- Санског, одржан је сабор посвећен овом великом светитељу босанске крајине. Прије непуна три вијека (1714. г.) рођен је овај Божији угодник на подручју старомајданске парохије. У храму Светог Деспота Стефана /Лазаревића/ и његове Св. мајке кнегиње Милице у монаштву назване Евгенија,  Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије, уз саслужење: протојереја-ставрофора Петра Миловца, пароха оштролучког, јереја Алена Марића, пароха санског, те протођакона Николе Перковића. За пјевницом су појали студенти Богословског факултета.   У пригодној бесједи, а након прочитаног Еванђеља преосвећени владика Атанасије говорио је о животу, раду и страдању Светог Висариона. Преосвећени владика је између осталог нагласио ријечи прочитаног Еванђеља о животу убогог Лазара и богаташа. Нагласивши да свако од нас има прилику коју му Бог даје да покаже своју љубав према ближњем. Исто тако показујући своју љубав према билжњима Свети Висарион Сарај је свједок да се могу испунити ријечи Еванђеља  о љубави.

Парох старомајдански јереј Невен Матинковић угостио је драге госте у своме дому за трпезом љубави, са жељом да се и идуће године молитвено окупимо око храма у Копривни и Божијег угодника Светог Висариона.

 

Житије Светог Висариона Сараја- Санског

SvetiVisarionSarajПреподобни исповједник и мученик Христов Висарион Сарај  рођен је 1714. године у мјесту Стари Мајдан у Босни, од родитеља Максима и Марије. Крштено му је име било Никола. Још од дјетињства био је побожан и наклоњен повученом и молитвеном животу. У својој осамнаестој години отишао је у Свету Земљу да посјети Света Мјеста. Тамо се у манастиру Светог Саве Освћеног замонашио и добио монашко име Висарион. По повратку из Свете земље, посјетио је манастире Свете Горе. По повратку пак у своју отаџбину, ступио је у манастир Пакру у Славонији, гдје је као ђакон служио седам година. Ту је био рукоположен и у чин свештеника. Овдје се преподобни Висарион прочуо по народу по свом побожном и светом животу, а такође и по томе што је дивно и слаткорјечиво проповједао ријеч Божју. Покренут љубављу према оним мјестима гдје је живјео и проповједао Господ његов, преподобни је затим још једном посјетио Света Мјеста, па се вратио међу свој православни народ да свједочи и проповједа Христа Распетога и Васкрслог.  У то вријеме православни народ на Балкану, особито на територији Аустроуграске монархије, страдао је веома од римокатоличке унијатске пропаганде. Српски патријарх Арсеније IV Јовановић (1726-1748), видећи проповједничку и исповједничку у вјери способност Светог Висариона, пошаље га (послије године 1742.) у Банат и Трансилванију да тамо својим проповједима и свијетлим примјером подржи православне у одупирању унијатском насиљу. Преподобни Висарион је схватио овај посао као од Бога повјерену му мисију и са апостолском ревношћу је штитио православну вјеру и народ у Ердељу и Трансилванији. Путовао је из мјеста у мјесто, из села у село и свуда проповједима подржавао православни живаљ да остану вјерни вјери отаца својих. Народ је његове проповједи осјећао као силне и спасоносне, испуњене благодаћу Божијом, а њега као посланика дошавши од Бога. Зато је у многим мјестима био дочекиван са великим народним литијама, са упаљеним свијећама, кадионицама и црквеним звонима.

 

Но завидљивац ђаво, непријатељ спасења људског и противник вјере православне, убрзо је преко својих слугу, римокатоличких власти у Ердељу, учинио да Светог Висариона хазбурговци ухвате и затворе у тамницу. Преподобни би затворен најприје у град Сибин (око 1744.), гдје би не мало мучен, а затим прође и кроз тамнице у Деви, Темишвару и Раабу, па напосљетку би бачен у стравичну тамницу Куфштајн у Тиролским планинама (у Аустрији). Изнурен разним патњама и мукама за Христа и за Православље, преподобни у овој тамници и умре, предавши мирно исповједничку душу своју у руке Господа свога. Његово свето име и исповједништво било је поштовано од православнога народа још за живота, а по мученичкој кончини његовој за Православље, сви га сматраху за светитеља. Због тога је Румунски свети Синод увео преподобног Висариона у календар својих светитеља (28.фебруара 1950.г.), а тако исто и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве (14.јуна 1962.г.).

 

Бесједа Епископа Атанасија:

 

Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.