Епископ Атанасије служио у Шипову на празник Ваведења Пресвете Богородице

Објављено: 5. децембра 2015.
Категорија: Аудио галерија, Новости
Број читања: 1190

Дана 04.12.2015. године, наша Света Православна Црква прославља радосни празник Ваведење Пресвете Богородице у Храм.

Тако су и на  парохији шиповској, у храму Св.Јована Крститеља, православни Срби Крајишници, предвођени својим Архипастиром, Епископом бихаћко-петровачким Г.Г. Атанасијем одслужили  Свету Божанствени литургију. Архијереју су саслуживали свештеници парохија шиповских, а за лијепо појање побринули су се ђаци наше основне школе, и својим лијепим и искреним појањем обрадовали нашег Епископа.

Присуство великог броја вјерног народа, што је на жалост у ово тешко вријеме за Србина ријетка појава, натјерало је нашег Архипастира да се у мислима поврати на она славна времена службовања часног јањског проте Мирослава Стрике, када су цркве биле пуне…пуне цркве а пуне и душе.

„Храм је изгледао као једно море које се таласа.“ –сјећао се владика.

Својом надахнутом празничном бесједом, наш Епископ, као духовни љекар и учитељ повјерене му пастве, поучио је али и опоменуо вјерни народ на оно шта ваља и требује чинити да би се спасли. Указао је на велику улогу Пресвете Владичице наше Богородице у спасењу рода људскога. Како је она својом смјерношћу и безграничном послушношћу постала Богородица, часнија од херувима и славнија неупоредиво од серафима.

Владика је подсјетио и опет поновиом да је крштење основ свега. Да би нам Богородица могла бити топла молитвена заступница, ми морамо бити крштени, окупани бањом пакибитија. Смрт је побјеђена, но ипак „Васкрсења не бива без смрти“-учи нас славни Његош.

Није Србин ко се смрти плаши, То су стари доказали наши…“ 

Морамо да наставимо ногоступом наших предака, јер, како рече наш крајишки писац Петар Кочић:

Ми сада жањемо оно што су сијали наши преци, а сијемо да имају шта жети наши потомци.“

Владика је још рекао и то, да онима који се храбро бори са гријехом, наградни вијенац неће изостати. А дароваће га побједилац смрти- Господ наш Исус Христос.

Но овдје се не завршава радост данашњег празника. Није се остало само на ријечима, било је и дјела. Ако заиста. „Покољења дјела суде, што је чије дају свјема…“ онда ће овај дан бити уписан златним словима у љетопису села МУЖДЕКА и парохије пљевско-мујџићке.

Они подижу још један нови храм у Епархији бихаћко-петровачкој. Подижу га по благослови владике Атанасија а трудом и залагањем часног пароха пљевског Црепуља Милоша и његових парохијана- мјештана горепоменутог села. Храм ће бити посвећен светом владици Николају Српском и свеправославном и гради се на гробљу овога села.

На данашњи дан, наш владика осветао је темеље будућег храма. Иако у овом српском селу има само једна кућа, радови теку брзо, захваљујући прилозима многих расејаних мјештана. Они су отишли али су у срцима својим ипак понијели сјећање на родну груду и грумен рођене земље. Како и кажу стихови:

„Мораш сине да разумеш, ђе се родиш ту и умреш.“

Свештеник Милош и његови парохијани овај храм граде са побожношћу, имајући увијек у мислима стихове које је написао управо светитељ коме посвећују цркву:

„Ал чујте ме моја браћо драга
Није зидат цркву ка џамију
Нит је зидат цркву ка ћуприју

Кад се црква православна зида
Прво душа од гријеха се вида
Па се кади тамјаном молитве

Опасује пасом уздржања
И светијем причешћем залаже
Тако само и Господ помаже…

Руком зида, срцем Бога моли
Да заштити цркву ода свуда
Те да траје до Страшнога Суда“

Наш добри владика са својим часним свештенством, у златотканим одеждама и са молитвом на уснама освети још један „комад“ тврде српске крајишке земље.

Нека би молитвама Пресвете Богородице, која и сама бејаше уведена у Храм, ово благо и богоугодно дјело било завршено те да би и православци из овога села имали свети Божији храм у који ће моћи и они да уведу и уводе своју дјецу.

Све је лијепо и честито било и миломе Богу приступачно…

вјероучитељ Предраг Црепуља

 

Бесједа Епископа Атанасија

Бесједа 1 линк
Бесједа 2 линк

 

 

Погледај чланак повезан са овом галеријом