Епископ Сергије: И мртве нас убијају

Објављено: 16. јула 2019.
Категорија: Новости, Фото галерија
Број читања: 731

Да се починиоци увијек враћају на мјесто злочина, потврђује нам најновија иницијатива из ливањског ХДЗ-а, којом се, тобоже, жели прославити „ослобађање“ или тачније речено окупација Дрвара, Грахова и Гламоча. Зар прогониоце стид није стигао ни двадесет четири година касније? О кривици кривих нећу ни да говорим! О томе би требало да воде рачуна земаљски судови, али правда у њима, чини се, одавно не станује.

Умјесто да нас, коначно, оставе на миру, потомци нечасних предака који су наше претке суровом смрћу прогнали из Ливна и ливањских села, у љето 1941, напунивши сваку ливањску јаму српским крицима, али и плачем тек рођене дјеце.

Крвљу је орошено Ливањско поље, да свједочи о хиљадама Срба, којих данас готово да и нема.

Умјесто да добротом и покајањем спирају гријехе из прошлости, корисници злочина из 1941. године опет би да славе над десеткованим Србима, које су хорде зла протјерале са родних огњишта у јесен 1995. године.

Зар је Хрват из Сплита морао доћи чак у Дрвар, да би га „ослободио“ од рођеног Дрварчанина, Србина?

Чак ни гробови наших предака нису поштеђени неоусташког лудила, јер како другачије одговорити на питање: Због чега је на простору Томиславграда/ Дувна, током 2017. године, порушен стећак под којим је вијековима лежало јуначко тијело Јанковић Стојана?

Одговори на таква питања не занимају челнике Ливањског кантона, али би да славе сопствену срамоту, наш бол и нашу патњу.

Мртве нас поново убијају, заборављајући да још увијек има живих Срба у Грахову, Дрвару и Гламочу, који ће, ако Бог да, васкрснути силу својих предака, како би сачували вијековне тапије нашег постојања, чувајући своја огњишта, гробља и храмове!

Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.