Крајишко село Црквено прославило је своју крсну славу.У храму Сабора светог архангела Гаврила служена је литургија уз учешће свештенства и вијерног народа.Ово село које у свом називу дубоко крије своје историјске, хришћанске коријене,уистину је постало оцрковљено овом црквицом и са пуним устима може да се назива својим именом.Постоји усмено предање мјештана овог села да се управо на овом платоу налазило више црквица брвнара,што доказују ову тврдњу и камени темељи разбацани по засеоцима и памћењу старијих.

У 9. Недјељу по Духовима, тачније 25. јула о.г., на празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице, и поред веома лошег и хладног времена одржан је Сабор Гламочана, односно Гламочки Сабор.  Прије свега ово је Сабор посвећен свештеномученицима Гламочким:  Сими и  Мирку, који са стотинама својих парохијана мученички пострадаше од усташа 1941.године.
У храму Свете Тројице у Гламочу свету литургију служили су свештеномонаси и свештеници наше Епархије. Његово Преосвештенство Преосвећени Владика Хризостом због одређених проблема у току путовања од Петровца до Гламоча стигао је тек у току литургије и на крају св. литургије поздравио све вјернике и честитао им Сабор.

У Четвртак, 22. Јула о.г. на дан успомене свештеномученика Милана Рмањског, Вукосава и Родољуба Куленвакуфских, Његово Преосвештенство г. Хризостом, бихаћко-петровачки, служио је свету арх. литургију у храму св.оца Николаја у Манастиру Рмњу, - у храму у којем су ова тројица свештеномученика толико пута служили свете литургије и друга богослужења и свете тајне. ....'' Ови предивни мужеви и мученици и исповједници вјере просијаше у најтеже вријеме по наш народ,-у вријеме сумрака и помрачења људске свијести, у вријеме  хрватско-муслиманског  усташтва које се излијеже под окриљем њемачког нацизма и италијанског фашизма.

У селу Камен код Гламоча, недалеко од манастира Веселиња, подигнут је споменик 108-рици побијених Срба, које су регуларна војска Р. Хрватске и снаге ХВО-а 1995. године, након 28. јула 1995.године када су окупирали Гламоч и Гламочко поље, побили и закопали тик поред старог муслиманског грoбља на Камену.
У Недјељу на дан Гламочког сабора, 25.Јула о.г. Његово Преосвештенство Преосвећени Владика Хризостом осветио је овај споменик и бесједио о страдању Срба, о геноциду ''... који је систематски вршен и спровођен над Српским народом. То најбоље показује демографија и историја Гламоча и осталих наших Крајишких општина, коју би данас муслимани и хрвати да мјењају злоупотребљавајући страдање у Сребреници 1995.године, страдање које још није историјски и статистички проучено.

Село Горњи Петровићи надомак Бос.Крупе у Ф БиХ-не једно је од оних села које је потпуно страдало,- попаљено и порушено 1995. године. Попапили су га и порушили припадници Петог Корпуса тзв.армије БиХ-а и муслимани сусједних села. Циљ паљења је био да се прогна Српски народ и спријечи његов повратак на огњишта. Крајњи циљ је свакако отимачина богате српске земље како у Г.Петровићима тако и у околним селима Крупске општине.
Након позива (1996.) Преосвећеног Епископа Хризостома да се сви прогнани и избјегли враћају на своја огњишта не плашећи се свих тегоба и недаћа са којима ће се сусрести, један дио Срба из Горњих Петровића вратио се и обновио своје куће, своја имања. И што је веома важно обнавља и своју спаљену цркву св. великом.Марине – Огњене Марије

У молитвеном сабрању и духовној радости братство Манастира Клисина, са гостима и вјерним народом, свечано и са љубављу прославило је дан молитвеног спомена Свете Великомученице Марине, која својим небеским заступништвом и својим Светим Моштима даноноћно бдије над овим светим Манастиром.

Прослава Манастирске славе започела је празничним бденијем, у навечерје празника, које је служио Епископ осјечко-пољски и барањски Г. Лукијан /Владулов/, којем су у олтару саслуживали свештеномонаси из више манастира наше помјесне Цркве Српске, уз присуство великог броја вјерника.

Уочи  дана успомене Богородице и њене иконе Тројеручице 25/12 т.г. за село Батковце које се налази надомак Старог Мајдана ( општина Оштра Лука ) остаће упамћен као историски, јер по први пут у историји овога села би подигнута Црква.
Мало село, али велико духом, подиже себи богомољу уз велику и несебичну помоћ кума Цкве г. Миле Раилића.
Ова црква је подигнута у рекордном року за свега десет мјесеци. И би освећена уочи дана Пресвете Богородице Тројеручице од стране Епископа Бихаћко-петровачког  Г. Хризостома уз саслужење свештенства наше Епархије и гостију.

„СУЗЕ МУЧЕНИЦЕ ХРИСТОВЕ“

У издању Светомаринског Манастира Клисина, а с благословом Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, свјетло дана угледала је још једна књига. Овај пут ријеч је о збирци пјесама духовне садржине под називом „Сузе мученице Христове“, чији је аутор Милош Ернаут Сански. По ријечима рецензента књиге госпође Сашке Остојић, дипломираног филолога из Београда, пјесник „не губећи на умјетничкој вриједности једнаким жаром осликава стварност, те даје слике светитеља, описује васкрсења порушених храмова, свједочи косовску данашњицу... Пјесник се у завршници ове књиге појављује и попут ријеке која је протицала кроз стихове освећене храмовима, светитељима, прецима, корјенима... она се напослијетку улива, тј. проналази своје ушће, самог Христа...“

На дан Светог великомученика Прокопија 21. јула 2010 године отслужен је молебан у новоподигнутој цркви , посвећеној поменутом свецу, у селу Мокроноге парохија прекајска.Темељи ове цркве освећени су прошле године такође на дан Светог великомученика Прокопија , а до данас подигнут је тријем испред улаза цркве и у доброј мјери урађен прилазни пут. Самом молебну присуствовало је мноштво народа поменутог села што показује да градња ове богомоље има велики духовни значај у народу. Надамо се да ћемо за следећи празник Светог великомученика Прокопија бити у могућности да са радошћу објавимо да је црква завршена ,и да је предата на молитвену употребу вјерном народу.

Храм св. Прокопија у Бабићима прославио је своју крсну славу на најсвечанији начин. Ове године на славу је стигао Епископ г.Хризостом. Ово треба посебно истаћи јер Преосвећени Владика Хризостом обично за дан успомене св.Прокопија иде у Будумлић Јапру. Како сам  Владика каже '' ја имам посебну обавезу да за дан успомене св. Прокопија будем у цркви у Будимлић Јапри''. Тај свој однос образложио је за трпезом љубави испричавши вјерницима како га је св.Прокопије 1992.године на чудесан начин одвео до Будимлић Јапре управо на дан његове успомене.
Након свете литургије Владика је осветио новоподигнуту чесму у црквеној порти, те помен блаженопочившем старцу Григорију Гомионичком , који почива са сјевероисточне стране храма на Дивану у Бабићима.