На Празник Педесетнице, послије Свете Литургије коју је служио протосинђел Варнава вијерни народ је у литији изашао на мјесто гдје ће се подизати манастирски храм Светих Архангела и пред Часним Крстом Господњим молитвено учествовао у литији која се иначе чита у пољима и среди усјева – житне молитве.
Замолили смо Господа да благослови труд вриједних домаћина те да до руке донесе плод њихових усјева да подари благо поднебље, тихе вјетрове и кишу на вријеме. Да би од труда руку својих могло да се живи у правди и честитости.

У суботу, 22. маја тг. на дан успомене на пренос моштију Светог Оца Николaja – љетњи Свети Никола, служена је Света Литургија и благословен славски колач и жито у храму Светог Оца Николаја у Бањици, Општина Кључ. Овај храм је и ове године прославио своју Крсну Славу достојно, иако су временске прилике биле неповољне у овај празнични дан.
Мада је обилно падала киша, она није омела мноштво људи из овога краја да дођу и да прославе Славу свога храма.
Свету Литургију је служио протосинђел Варнава Дамјановић, намјесник манастира Трескавца уз саслужење јереја Бошка Максимовића. У току Свете Литургије отац Варнава се обратио вјернима бесједом позвавши их да се на Свете Угоднике Божије угледају, јер ће само тако њихова имена остати уписана у Књизи Живота Вјечнога и по томе ће их прађедови познати и признати као своје и као достојне насљеднике онога што су им оставили.

У понедељак, 17. маја 2010. године, председник Руске Федерације Димитрије Медведев, који се налази у званичној посети Украјини, са својим домаћином, председником Украјине Виктором Јануковичем, посетио је Успенску Кијево-Печерску Лавру. Високе госте је дочекао поглавар аутономне Украјинске Православне Цркве, Митрополит Кијевски Г. Владимир, са више архијереја.

Упркос лошим временским условима радови на проширењу постојећег храма у Светомаринском манастиру Клисина  се настављају. У току су радови на довршетку темеља проширеног дијела храма, што је неопходно да би се даљњи радови наставили по жељеној динамици. Братство овог светог манастира са молитвеном љубављу ишчекује и долазак монаха из светогорског манастира Симонопетре, који ће, предвођени својим Игуманом, Високопреподобним оцем Јелисејем, удостојити Светомаринску обитељ својом посјетом, 2. и 3. јуна 2010. године. 

Делагација НСР Србије, тачније Скупштинског одбора за Србе изван Србије,  коју је предводио народним послаником Др. Веселиновић Јанко, службено је посјетила Његово Преосвештенство г.Хризостома Епископа бихаћко-петровачког, у Четвртак, 20. Маја т.г. у 15,оо часова. У пратњи Скупштинске делагације била је Генерални Конзул Р.Србије у Бања Луци Г-ђа Дерајић Јадранка. Високе госте са сарадницима лично испред саборним храмом у Петровцу дочекао Њ.Пр.Епископ Хризостом. У току разговора расматрано је стање и положај Српског народа у Епархији бихаћко-петровачкој, о чему је високе госте детаљно информисао сам г. Епископ.

Богољуб-Р.

''Давне 1992. године, приповједа Епископ Хризостом, бихаћко-петровачки, пок.Академик Милан Васић сусрео се са тада младим Владиком бихаћко-петровачким Хризостом. Био је то наш изненадни сусрет у родном селу пок.Академика Васића. До сусрета је дошло на инсистирање самог Академика Васића, који је желио да ми предочи два историјска документа која су се тицала управо села Пецка, али и Цркве божије у овом селу. Том приликом Академик Васић ми је показао и дао копије двају турских ''девтерта'' о попису села Пецка. Први попис урадио је харачлија 1517.године, а други 1527. године.  У истим ''девтерима'' стоји да је 1517. године у Пецкој било 37 ''дима'' тј. породичних заједница и ''стари манастир, и у њему један калуђер. Слободан од плаћања харача''. У другом ''девтеру'' из 1527. године стоји да село Пецка ''има 39 дима и стари манастир и у њему два калуђера.

У издању Манастира Клисине изашла је из штампе књига ДОМАЋА ЦРКВА аутора свештеника Павла Гумерова. Књига говори о породичном животу у савременом свету, о љубави и заљубљености, о браку као светињи, васпитању деце, као и о томе како превазићи брачне конфликте.

Као свештеник који руководи својим парохијанима аутор даје и корисна упутства о томе како треба припремати вернике за Свету Тајну Крштења и Причешћа. Ево неких од наслова из садржаја саме књиге: Избор животног сапутника (оно најважније), Код таште на палачинке, Црквено васпитање деце, Адолесценти и компјутер, Васпитање воље...

Идући веома лошим путем од села Оџака у правцу села Стекероваца, или обрнуто од Стекероваца ка Овацима, у подручју атара Општине Гламоч, путник намјерник наићи ће на ''мртво гробље'' смјештено испод села Прхова. Рекох ''мртво гробље'' јер колико се да примјетити оно није више ''активно'', што ће рећи да се одавно у њега не сахрањују упокојени. Човјеку уздах измами огроман камени крст с лијеве (односно с десне) стране пута. Тек кад човјек крочи на ово ''мртво гробље'' и увиди ''усахле гробнице'' са чуђењем се пита: из којих ли је времена ово гробље и чије кости почивају у гробницама прекривеним танким слојем земље која се тако улегла у гробнице? 

На велики хришћански празник Вазнесења Господњег 13.маја 2010.године а поводом храмовне славе, организован је црквено народни сабор у селу Расавци, општина Приједор. На сабору тј. светој литургији присуствовало је око 100-ак вјерника. После свете литургије  освећен је славски колач. Протојереј-ставрофор Петар Миловац као парох, обратио се окупљеном вјерном народу и честитао храмовну славу и празник Вазнесења Господњег.
у порти храма приређен је и славски ручак(трпеза љубави). Том приликом парох се у поздравној бесједи обратио поново окупљеном народу и напоменуо да је у току изградња црквене сале поред храма. Уједно је апеловао и замолио све оне који могу да помогну својим прилозима.

Име Висућица се повезује са старим градом изнадсуровог канона ријеке Унца,-градом замком у којем се склонила, по предању ''црна краљица''. Многи мисле да је то некаква ''уврнута легенда'', али се горко варају. То није ''уврнута легенда'' већ истинита историја коју је народ без школе и писмености сачувао кроз предање.  Испод самог града-замка на лијевом пропланку ријеке Унца постаојао је некада Манастир са истим именом Висућица.
Откако је прије 15-естак година први пут наишао на ту информацију и прочитао опис (1892.) путовања проте Обрада Бањца из Дрвара у Манастир Висућицу, а поводом дана успомене св. великомученице Марине Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом не смирује се трагајући за локацијом –манастиришта,- тог давно порушеног манастира. Тражио је ангажовање стручних људи из Дрвара како би му помогли да поближе одреди мјесто о којем пише прота Обрад Бањац.