Село Батковце у Општини Оштра Лука (Српски Сански Мост) у Недјељу мироносица, 18. априла т. г., а у склопу своје турнеје по Санском крају посјетио је Епископ бихаћко-петровачки г.Хризостом. Циљ посјете је био, прије свега, сусрет са вјерним и ревносним Батковчанима, који су задивили Епископа својом ревношћу, љубављу и вољом  да новозапочети храм Богородице Тројеручице подигну што је могуће прије  и припреме га за освећење, и друго, да се лично увјери како иду радови, те да да понеку поуку и савјет како  би овај мали, али изузетно лијеп храм, био украс овог прелијепог села.
Послије кратке молитве у храму  и разговора са окупљеним парохијанима Епископ се упутио у дом кума темеља овог храма и највећег добротовора г. Раилић Миле гдје је са пратњом о домаћинима провео кратко вријеме у разговору о даљњим плановима.

У манастиру Клисина код Приједора ових дана започели су радови на пројекту проширења саборног манастирског храма св. великомуч. Марине. Већ годинама се осјећала потреба за већим храмом, јер је постојећи, подигнут од 1991/92.године као филијални хам (капела) храма Свете Тројице у Оштрој Луци, постао исувише мален и претјесан за многобројне поклонике ове свете обитељи како недјељама још више празницима. Прије 2-3 године Њ.Пр.Епископ Хризостом благословио је да се ради идејно рјешење проширења храма. По његовом благослову пројекат је урадио г. Баџа из Бања Луке. Биће то, ако Бог да тробродна базилика, прва на простору Епархије бихаћко-петровачке.

У  Недјељу Мироносица, 18.о4.т.г., након свете литургије у храму св.ап.Петра и Павла у Санском Мосту, Њ. Пр. Епископ бихаћко-петровачки г. Хрозостом посјетио је познато и надалеко чувено село Дабар. Код зидина спаљене цркве св. ап. и јеванђелиста Марка Епископ се састао са члановима Одбора за санацију и реконстуркцију овог храма.
Епископ је благословио почетак активности око санације и рекострукције овог историјског храма. Истовремено је дао упуства члановима Одбора како треба санацију и реконструкцију водити. Није тајна да се Епископ Хризостом већ година бави санацијама и реконструкцијама цркава у Крајини. Искуство које је стекао у  Далмацији гдје је дуго година учествовао у реконструкцији манастира Крке и Крупе итекако је корисно за процес реконструкције крајишких цркава.

У  Недјељу мироносица, 18.априла т.г., која је је посвећена женама које су пратиле Господа Исуса Христа, слушале ријечи Његове и слагале их у срца своја, али и припремиле мирисна уља да тијело Господа Исуса Христа послије скидања са крста по јеврејском обичају припремe за погребење. Црква их се данас сјећа као свједоке Христова васкрсења. Оне прве отидоше на гроб врло рано, видјеше камен одваљен од гробних врата, празан гроб и анђела који их упита: што тражите живога међу мртвима? Оне све у страху и трепету отрчаше и све ово јавише апостолима. Дакле, жене мироносице као оне које су биле ''вјерније и храбрије'' и од самих св. апостола бише привилеговане да прве  сазнају да је Господ васкрсао. Њихово свједочанство васкрсења брзо се пронијело Јерусалимом и околним мјестима. То најбоље видимо из дијалога којег воде Лука и Клеопа идући за Емаус.

Данас 5/18. aприла 2010. године, у Недељу мироносица, великом већином гласова братство манастира Хиландара изабрало је јеромонаха Методија (Марковића) за игумана обитељи Немањића. Отац Методије је рођен у Чачку, 7. јануара 1970. године, од родитеља Момчила и Милке. Пре монашења студирао је на Електротехничком факултету у Београду. У манастиру Хиландару је од 1994. године.
Избор хиландарског игумана по Светогорском уставу обављен је у два круга гласања. У свом првом обраћању братству манастира Хиландара, новоизабрани игуман Методије, у духу монашког смирења је изрекао светоотачку поуку, коју му је својевремено навео из Старечника блажнопочивши монах Агатон Хиландарац : "Када братство манастира не препознаје међу собом врлинског монаха, онда нека изабере неког болесног од братије, јер ће он боље моћи да разуме њихове слабости".

Ових дана се приводе крају радови на изградњи цркве Пресвете Богородице, односно Њене Иконе Тројеручице у селу Батковци, општина Оштра Лука. Да напоменемо да је одмах по освећењу темеља 19. септембра 2009. године настављено са радовима на изградњи захваљујући највише куму темеља господину Раилић Мили и његовој породици који су обезбједили већину средстава за изградњу цркве. Тренутно је у фази унутрашњег уређења тј молерисања и израда иконостаса са иконама као и уређење црквене порте .
Ако Бог да и буде све у реду  планирамо да текуће 2010.године  осветимо новосаграђену  цркву.

Светоархангелски манастир Трескавац је светиња која ниче из пепела у Епархији бихаћко-петровачкој – страдалној и намученој. Помен о овој светињи је био потпуно заборављен и дуги низ година није се за њега знало. Мислили смо да је заборављен али смо се преварили, у Господа нема заборава и све бива на добро кад дође пуноћа времена. Тако и  са овом крајишком светињом поиграли су се многи, и они који су га уништили, и они који су послије њих писали историју учинили су да на земљи не остане помена о њему а вријеме да не буде ни камен на камену да се види и свједочи о постојању Манастира. Не постоји само оно што се оком види!!! Тога је свједок и обнављање живота у овом манастиру.
Вођен својим књигољупством, Епископ овдашњи Хризостом бихаћко-петровачки у Патријаршијској библиотеци у Београду наилази на чланак  „Опис села Растоке“ код Кључа и то у Дабробосанском Источнику из 1888.г.Г. у двоброју 11 и 12 а на страни 192.

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем служио је у недељу, 11. априла тг.  парастос на гробном месту "Храстови" у Спомен-подручју Доња Градина поводом обележавања шездесетпетогодишњице од пробоја логораша у Јасеновцу. Епископу Јефрему су саслуживали свештеници и ђакони из Епархије бањалучке.

Парастосу су присуствовали највиши званичници Републике Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске; представници међународних институција, борачких и удружења логораша; чланови породица погинулих, заробљених бораца и несталих цивила, представници верских заједница и невладиних и студентских организација, те више хиљада грађана.

Родно село Њ. Пр. Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома-  Вођеница, од Источног Петка, 9. априла т. 2010. г., богатије је са копијом знамените Дечанске иконе БОГОРОДИЦЕ УМИЉЕЊА. Наиме, на Источни Петак одлуком и благословом Преосвећеног Епископа Хризостома из Саборног храма у Бос. Петровцу гдје била ради освећења од 14. јануара о.г. пренесена је у храм Пресвете Богородице у Вођеници и постављена на уанпријед припремељени њен трон. Претходно је Преосвећени Владика осветио икону у олтару Саборног храма.
Икону је у знак захвалности Пресветој Богородици за њено покровитељство и заштиту у рату (1941-1945.г.) и након рата, а за спомен своје племените мајке, подарио г. Ћук Никола из Бризбејна из Квинсленда у Аустралији.

Не знамо када је и ко устроио благовјештенски сабор у манастиру Рмњу. Немамо информација како је прослављан у она тешка и претешка времена отоманске, усташке и комунистичке страховладе. Али, зато зна се како се ових задњих 12 (дванест) година прославља. Прво благовјештенско саборовање након грађанског рата (1992-1995.г.), затим егзодуса и повратка Српског народа Мартин Брода било је 1998. године када се једна мања група Мартинброђана окупила око свог Владике Хризостома и тек из проганства приспјелих монаха те неколико пријатеља Владике Хризостома који су са њим дошли из Мркоњић Града и Бања Луке, а који су за ту прилику донијели  ето толико да се сви сабрани у име Господње почасте поред великих водопада ријеке Уне. Није било мјеста за трпезу, јер је у Мартин Броду све било девастирано и спаљено од регуларне војске Р.Хрватске.