Поводом дана успомене св.оца Николаја 6/19. децембра сваке године пред очима свију нас дешава се невјероватна превара дјеце и навођење исте да вјерују у лажи и преваре. Наиме, психолошки се снажно утиче на дјецу да вјерују како ће ''св.отац Николај'' доћи у току ноћи на прозоре, ући у саме одаје кућа и станова и како ће у дјечије чизмице оставити поклоне, док ће све то одрадити родитељи, баке и деке, или старији сродници. Дјеца са том лажном причом одлазе на починак и чим се пробуде одмах трче да виде што им је то донио ''св.Никола''. Пронађени поклони утврђују њихову дјечију лаковјерност и они у потпуности вјерују да је то дјело св.Николе. Ово је ужасна превара која тешко штети интегритету личности дјетета, које се наводи на обману и лаж, односно да прихвата обману и лаж за истину, коју треба након тога и сам да чини.

Зашто је то потребно? И чему на крају-крајева служи?  Лажној побожности? Или кварењу дјеце и навођење исте на чињење истих или још драстичних превара?
Зар није нормалније дјетету рећи следеће: сине, (кћери), драго моје дијете. Сутра је св.Николај. Он је као Владика своје Цркве био веома добар и племенит. Нарочито се истикао у старању за дјецу. У спомен тога обичај је у нашој Цркви, нашој вјери, да на дан његове успомене родитељи, баке и деке, или старија браћа дарују своју најмлађу и млађу дјецу. Зато сутра кад устанеш из кревета, буди вриједан и види што су ти мама и тата, (бака и дека) ставили. Дијете ће бити потпуно и правилно обавјештено о једном обичају,- обичају који ће и сам прихватити, обичају који има итекао свој смисао, свој педагошки смисао.
Кад једног дана дијете буде схватило да су га родитељи варали и обмањивали причом о св.Николи неће имати повјерење нити у своје родитеље, нити баке и деке, али ни у св.Николу, који ни крив ни дужан бива колатерална штета злоупотребе и обмане у једној породици,једном друштву или још горе у једној цркви.
Исти случај је и са ''деда мразом''. Али легeнда о дједа мразу није религијског, односно вјерског карактера. Он је из подручја бајке и као такав може се разумјети као једна друштвена забава.

Епископ Хризостом