Објављени раговор у наставку је одржан почетком децембра 2009, у току посете митрополита Јоне (АПЦ)  Русији ради прославе 15. годишњице  Москвског застуања  Православне Цркве у Америци, а посвећен је активностима Цркве у Латино Америци .

- Ваше Високо Преосвештенство, у којим земљама Латино Америке је Православна Црква  заступљена?

- Надлежност наше Цркве протеже се до Мексика. Раније смо имали неке парохије у Аргентини, Бразилу, Перу и Венецуели. Али неке од њих су отишле у заграничну руску цркву, док су  друге  затворене.

Неколико заједница у Латино Америци желе да се придруже Америчкој  Православној Цркви и  ми бисмо радо ове вернике примили, али немамо кога да се брине о њима, јер имамо веома мали број свештеника који говоре шпански или португалски.

Свештеник - Надам се да ће ускоро постати владика - започео је мисионарску парохију  у  Гвајакил у Еквадору, где је настањена велика палестински колонија. Нажалост, у последњих неколико година, његова иницијатива је одбачена. Чуо сам да у земљама Централне Америке, посебно у Ел Салвадору, има много Палестинаца. Занимљиво, они не иду у парохије Антиохијске цркве но траже да буду прихваћени  под наш Омофор.

Антиохијска и Васељенска патријаршије воле да брину о грчким и арапским дијаспорама. Ово не разумем . Црква мора дати свештену бригу, првенствено на локалну духовну децу. Ово је принципијелни став Православне Цркве у Америци.

- Када је мексички Егзархат основан?

- Мексички Егзархат постоји од раних 1970-их година. У то време, епископ мексичке Старе  Националне католичке цркве Хозе, Хозе(Кортес и Олмос), дошли су у контакт са нашом Црквом, и заједно са својом заједницом прешли у Православље. Због његовог рада, стотине Мексиканци су прешли у Православну веру.

Недавно, 5.000 Индијанаца из 23 места у држави Веракруз били су крштени у Православље. Међутим, такве огромне масе парохијана имају само једног свештеника. У мексичком Егзархату  уопштено има веома мало свештеника. Сви су они Мексиканци, укључујући и  владику - Владику Алејо (Пакхецио-Вера).

- Да ли сте икада били у Латино Америци?

- Управо сам посетио Мексико.  Планирам да посетим  Гватемалу и Игуманију Инес (Аиаи), која живи тамо, она је Игуманије манастира Свете Тројице који је у надлежности Антиохијске Патријаршије .

Гватемала је привукла моју пажњу јер хиљаде људи желе да пређу у Православље. Већина њих су Маје . Ако прихватимо  Гватемалце као и представнице аутохтоних народа и других земаља у Латино Америци, Индијанце, могли би постати главна етничка група у Америчкој Православној Цркве. Лично, ја бих био радостан.

-  Види се да ви симпатишете  аутохтоне становнике Америке ...

- Имам веома топла осећања према Индијанцима. На универзитету сам студирао антропологију и волео сам културу  Маја и Астека. Они су велика и дивна цивилизација.

Волим Латино Америку  у целини - њихову уметност, музика, књижевност, кухињу. Они воле живот,  отворени су и гостољубиви људи. Одрастао сам у Калифорнији - која је једна од  држава у САД која је највише под њиховим утицајем. Од пријатеља мексиканца сам научио мало шпанског (мада  га говорим лоше). Свештеник који ме је  увео у Православнау Цркву био је мексиканац. Његово име је Отац Рамон Мерлос.

- Које су сличности и разлике у мисионарском раду са Индијанцима у САД и Латино Америци?

- Искрено, не знам ... Наша Црква има мисионарско искуство на Аљасци, где диван свештеник, Протојереј Михаило Олекса  служи, који је по професији антрополог. Он је Карпато- Рус, и његова супруга потиче од аутохтоне Јупик заједнице. Отац Михајло жели да одржи на Аљасци конференцију православних америчких индијанаца. То ће бити веома занимљив догађај.

Док је служио као ректор богословије, отац Михаило је позвао заједнице из Гватемале, коју су жеднели за Православљем, да пошаље два своја члана како би стекли теолошко образовање. Идеја је свакако добра, али људи који су навикли на тропске климе, тешко подносе хладнћу Аљаске .

- Да ли постоји Латино Американца  међу вашим парохијанима у УСА?

- Наравно. У Калифорнији, 35% становништва је Латино Америчко, у Тексасу још је већи проценат. Латини су присутни и као свештенство и као паства наше Цркве.У Богословији Светог Тихона има један мексички студент са индијским коренима, зове се Аврам и он је ипођакон по чину. Један ипођакон који је  у Сан Франциску је колумбијског порекла. Крајем новембра ове године, ја освештан нови манастир у част Родјења Господа Исуса Христа у Даласу - у којој је  Надстојатељица  бразилка.

- Шта је, по вашем мишљењу, привлачи Латино Американце Православљу?

- Латини воле Литургије и иконе, они су везани за дубоко поштовање Мајке Божије, својствена Православној Цркви.

Морам рећи да римокатоличка црква рапидно губи утицај у Латино Америци, због своје блиске везе са вишим класама друштва. Многе од сиромашних који су већина становништва региона  разочарани су у римокатоличке пастире и придружују се Протестантима, Мормони и другим сектама.

Митрополит Андрес (Гирон), вођа белог свештенства Светог Василија Великог у Гватемали, некада је био римокатолички свештеник. Увидеши да су лидери цркве фокусирани на богаташе, почетком 1990 је напустио римокатоличку цркву, јер је желео да ради за народ. Недавно  Митрополит Андрес ми је рекао: "Ја сам већ стар и болестан, Молим вас, поведите мој народ у Цркву ради њиховог спасења.." Његове заједнице тешко се могу назвати православне, али постепено ће се научити вери и биће јединствене са својом традицијом у  Православној Цркви. Поред Гватемале, Владика Андрес је  отворио парохије у Лос Анђелесу, Сан Франциску и другим градовима САД-а где су му земљаци настањени.

- Не плашите се сукоба са римокатоличком црквом? Упркос свему, Латино Америка се и даље сматра "главна Епархија Ватикана."

- Неће бити сукоба. Римокатоличка црква је верна Православљу. Осим тога, видим велики потенцијал сарадње, посебно у супротстављању секташтва.

Мигел Паласио разговарао са Митрополитом Јоном.