Игуманија Инес

Игуманија Инес је на челу једине православне парохије у Гватемали -Манастирa Свете Тројице, Лавре од Mамбре, под Антиохијском Патријаршијом . Она потиче из утицајне и угледне породице у Гватемали која је изњедрила много изванредних личности. У својој 36. години Инес (тада још увијек католичка сестра) направила је велики преокрет у свом животу, напуштајући католички монашки ред прешавши у Православље.

Манастир Свете Тројице основале су мати Инес и сестра Марија Амистосо априла 1986. г.

Инжењер Федерико Бавер 1989. г. донирао је манастиру комад земље на обалама језера Аматитлан, недалеко од града Гватемала. Земљиште је на 1.188 м. надморске висине (око 3.900 стопа), и налази се близу Пакаје, једног од најактивнијих вулкана централне Америке. На дан светог Николе чудотворца, 1995. г. „ чин оснивања Православне Цркве у Гватемали“ потписали су Антоније Кедрауи, епископ (сада митрополит) мексички, венецуелански, централно-амерички, и карипски (Антиохијске Патријаршије) и настојатељица манастира - игуманија Инес са монахињама, и двадесет и пет парохијана.

На земљишту које је донирао Федерико Бауер изграђено је здање, а манастир је освештан у новембру 2007. г. уз учешће осамнаест свештеника који су дошли у Гватемалу искључиво поводом тог догађаја.

Иконографију у манастиру урадили су руски мајстори-иконописци из интернационалне школе иконописања која има два сједишта, једно у граду Кострона у Русији и друго у С.А.Д.

Влада Гватемале повјерила је 1996. г. манастиру контролу над сиротиштем „Кућа Рафаила Ајауа“ у главном граду, Гватемали, а које је смјештало 800 дјеце. Тренутно је у сиротишту смјештено мало више од стотину дјечака и девојчица, од новорођенчади до шеснаестогодишњих адолесцената. Запослени у сиротишту пружају дјеци средњошколско образовање и упознавају их са основним концептом Православља. Такође их уче и занатима и професионалним вјештинама. Ускоро ће сиротиште бити пресењено у манастир.

У фебруару 1997. г. Црква Преображења Господњег је освештана у згради сиротишта. У одсуству свештеника, службу је предводио читалац (чтец).

Два дечија хора певала су антифонски, гдје је један хор пјевао једну строфу, а други пјевао следећу. Одговарања и отпусте читала је игуманија Инес. Парохију сачињавају Гватемалци, Арапи, Грци, Руси и Украјинци.