У овај дан, слави се необично чудо Св. Теодора Тирона, чудо с кољивом. Заправо, кад је напустио веру у Христа, и вратио се служењу идолима, смислио је цар Јулијан Одступник и то да се из продаје уклоне сва уобичајена јестива, и да се на тржиште изнесу друга, тј. она која су — претходно — смешана с крвљу жртава приношених идолима, смешана зато да би се хришћани — купујући ту храну — што више оскврнили, у чистоти својој. Епарх је одмах извршио заповест силникову, и на свем тржишту појавила су се јестива оскврњена жртвама, и крви њиховом. Али, свевидеће око Божје посла Св. Тирона да на јави стане пред тамошњег архијереја Евдоксија, и да му рече да што пре устане, и што пре сабере стадо Христово, којем тврдо да заповеда „да нико ништа од изнесеног на тржиште не купује, јер је све нечастиви цар онередио крвљу жртава идолопоклоничких". И би да архипастир, у недоумици, запита: „Како да се не купује, кад у домовима влада оскудица?!" Давши му, на то, кољиво, Светитељ додаде: „Недостатак утеши (попуни)". И опет, у неразумевању своме, упита архијереј:„Шта је, заправо, кољиво?" „Варена пшеница", одговори Посланик Божји, „јер, тако ми, у Евхаити, навикосмо говорити". „Ко је тај, ту, што промишља за христоимени народ?", настави са испитивањем Евдоксије, — и чу одговор: „Теодор, Христов мученик, којег вам сам Господ посла као помоћника". Уста, онда, патријарх, и одмах јави многима визију те тако сачува стадо Христово неповрећено, од  непријатеља, — и преступника, који се, видевши да му је замка изобличена и да није успео, довољно постиде, и нареди да се опет — на тржиште — изнесу уобичајена јела, и јестива. А народ Христов, пошто прође седмица, одаде благодарност Добротвору и Мученику, и установи његову успомену — у ову суботу, радујући се кољивом. Од тада, па све до данас, верни понављају ово чудо, да не би толи-ко дело Светитељево, с временом, било заборављено, тј. кољивом поштујемо и славимо Велико-мученика Теодора.    
— У Срба: Тодорова (Теодорова) субота.