Откриће у Колунићу – Глагољски натпис изнова пронађен

Објављено: 2. јуна 2021.
Категорија: Новости, Фото галерија
Број читања: 2160

О богатству једног народа свједочи његова прошлост, која је често пута препуштена забораву, немару и небризи. Да има и позитивних примјера увјерили смо се у петровачком селу Колунићу, гдје је током радне акције поново откривено споменичко благо, да нас подсјети на богату прошлост али и потребу да од заборава отргнемо сваки дјелић наше историје.

Наиме, током јучерашњег послијеподнева, док је са својим вриједним парохијанима сређивао порту некадашњег храма Светог Георгија, у народу познатији као Панађур, протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, овдашњи парох и секретар Епархије бихаћко-петровачке, пронашао је споменик и на њему глагољски натпис, за који смо мислили да је неповратно изгубљен.
Наиме, постојали су сачувани записи о спомен-плочи извјесног Остоје и о глагољском натпису на њему, али већ више од стотину година сматрало се да је споменик са записом или уништен или однешен. Знајући прошлост овдашње православне светиње, отац Здравко Богојевић је интуитивно предосјећао да би се поменута спомен-плоча са натписом ипак могла пронаћи, па је током јучерашњег кошења траве нарочито обратио пажњу на утонули стећак са десне стране храма. Након уклања траве и маховине, почела су се назирати обриси слова, а након детаљнијег одстрањивања траве и земље око спомен-плоче откривен је и бочни запис, који се до тада скривао у површинском слоју земље.
Непосредно након открића натписа, контактирали смо др Горана Комара из Херцег Новог, једног од највећих познаваоца српске споменичке средњевјековне баштине, који је ранијих година посјећивао овај локалитет, а који нам је о проналаску глагољског натписа рекао: „Као и низ других натписа и овај се у науци сматрао изгубљеним. На овај споменик указао је у своје вријеме учитељ Петар Мирковић. Скицу је обезбједио Котарски суд у Петровцу, а о садржају се први изјаснио др Ћиро Трухелка (Старобосански писмени споменици, Гласник Земаљског музеја БиХ, Сарајево, VI, 1894, 773-775). Oн је пружио схематски цртеж. И епиграфичар Марко Вего натпис је сматрао изгубљеним, а пренио је исту скицу којом се до јуче оперисало (Zbornik srednjovjekovnih natpisa BiH, Sarajevo, 1970, 80-81). Шефик Бешлагић у свом прегледу стећака Југославије (1971, 102) не помиње натпис. B. Fučić je донио читање натписа: „Остоја, Остоја“ (Glagoljski natpisi, Sarajevo, 1982, 215). Натпис је у свој зборник уградио и Љ. Стојановић (Стари српски записи и натписи, књ. 3, бр. 4794). Натпис по својој типологији припада уставној глагољици, вјероватно 15. вијека и њиме се два пута исписује лично име Остоја. Као што је уобичајено у БиХ, православне цркве и гробља на много мјеста почивају на некрополама стећака, које су се у народу називале „грчким гробљима“. Због тога је и православни народ у Колунићу остатке храма Светог Георгија називао „грчком црквом“.
Приликом чишћења старог гробља на средњовјековном локалитету Панађур, свештеник Здравко Богојевић, са парохијанима, открило је још један споменик са представом крина, поред већ помињаног.
По благослову епископа бихаћко-петровачког Господина Сергија, протојереј-ставрофор Здравко Богојевић обавијестио је надлежне институције које се баве заштитом културно-историјског насљеђа на овим просторима о открићу у селу Колунићу, како би се што прије предузеле мјере на заштити и конзервацији спомен-плоче, односно стећка са натписом.
Брига о крајишким старинама јуче је у Колунићу резултирала богатим археолошким открићем, а отац Здравко Богојевић истиче како до овог не би дошло да није било труда и воље његових парохијана, који су му у овом послу, по ко зна који пут, били од непроцјењивог значаја, као пријатељи и сатрудници, који су, заједно са њим, подијелили радост несвакидашњег открића.

Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.