„Отуђивање“ вијековне Српске историје

Објављено: 21. фебруара 2019.
Категорија: Новости, Фото галерија
Број читања: 566

Да се ништа не шири брзо као лаж, показују и објаве које константно „уздрмавају“ подручје Епархије бихаћко-петровачке а са намјером да јој се отуђи њезина вијековна историја. Један од сличних покушаја казује и тврди да су остаци храма Светог (Георгија) Ђурђа у Колунићу, познатији као Панађур, римокатоличка баштина. Тај исказ има једнако важно утемељење као хипотетичка тврдња да је Јасеновац био спортско – рекреативни центар. 
Навешећемо само неколико разлога који ову изјаву у потпуности демантују:

1. Храм Светог Георгија у народу овога краја познат као Панађур-Грчка Црква (његови остаци) је оријентисан у правцу истока, што је битна карактеристика Источне (Православне) Цркве.
2. Глагољица је „прерађено“ грчко писмо (не латинско). Глагољица је прво словенско писмо, њу је саставио Константин-Ћирило. Основни извор глагољице је грчки алфавит, али садржи и елементе преузете из старојеврејског писма и, можда, коптског. 
Глагољицу налазимо чак и у Русији, поред Бугарске, Србије итд. Тек у 15. вијеку латинска латиница продире, када српска држава привремено нестаје са историјске позорнице. Да резимирамо, глагољица и ћирилица у ове крајеве долазе са истока, дакле из оног истог правца одакле је стигла и православна вјера.
3. Остаци храма Светог Ђурђа (Георгија) се налазе у власништву Српске православне цркве. Да је, којим случајем, храм дио римокатоличке баштине, турска, аустругарска, па и комунистчка власт никада не би дозволиле да земљиште буде укњижено на Српску православну цркву, којој ниједан од та три режима није био наклоњен.
Ако бисте ову методологију примјенили на храмове који се налазе на просторима приморске Хрватске, велики број храмова не би се никада довео у везу са римокатоличком, а још мање хрватском религијском традицијом, јер већина њих посједује оне карактеристике својствене источном богослужбеном обредном статусу, које су имале и још увијек имају православне цркве Истока.

Вријеме отимања, лажног својатања и бруталног прекрајања историје, како видимо, и даље се наставља, али не посустајемо, јер смо поносни на своје и на све што имамо. Својом историјом се дичимо, а она се управо на овим просторима темељи на крви мученика наше Свете Цркве и наше Епархије којима се броја не зна, темељи се на онима који су је пролили да би сачували оно за шта се и ми данас боримо.

Ђакон Немања Рељић.

Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.