Светиња

Објављено: 12. маја 2016.
Категорија: Новости
Број читања: 571

Извор који се данас тако назива, а локално муслиманско становништво назива га још и Ибрет извор.

Овај извор се налази на подручју Босанске Крајине,  данашње општине Бужим, 12 километара источно од центра општине, у мјесту које се данас зове  Чава, а све до последњег рата звало се Добро село и одувијек све до другог свјетског рата било насељено искључиво Српским православним становништвом.

Отуда је остао обичај да се на дан Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан овдје народ сакупљао на молитву, а по предању овај извор се прво називао Ђурђево врело, да би га својим доласком Турци задивљени његовом светињом, а и чудима који су се на овом мјесту одувијек догађала назвали Светиња.

Вода неколико пута у дану потекне са стијене високе око шеснаест метара, а када потекне разлива се у три мала рукавца падајући на тло. Потом се овом водом присутни народ умива, купа, пије, захвата у боце и носи својим кућама сматрајући је светом.

Посебан доживљај бива на Ђурђевдан гдје се данас локално муслиманско становништво окупља, а вода потиче око подне.

По предању,  давно је шестог дана мјесеца маја овим путем пролазио један караван који се кретао путем према Гвозденском и видјевши извор свратили су да се окријепе.  Са њима је путовала дјевојка изузетне љепоте, која је од рођења била слијепа,тада је њени сапутници умише овом водом и дјевојка је прогледала.

Ова прича изгледа бајковито данашњем човјеку и изгледала је све последњег Ђурђевдана када се поново чудо догодило Бекири Лаврин и њеном сину Ирнесу, муслимани из Љубљане.

Када је деветогодишњи Ирнес, слијеп од рођења, послије што га је мајка умила питао мајку;  „шта ће оволики људи око мене?“, а мајка Бекира се онесвијестила.

Аутор ових скромних редова се неколико пута увјерио у величину ове воде, наиме, једном када смо снимали репортажу о једној нашој новообновљеној цркви, замолили смо новинаре да посјете и сниме овај извор.Са много  одушевљења говорили смо им о природном феномену Светиње, а један човјек из Црквеног одбора је рекао да је то заиста чудо Божије на шта се новинар мало осмјехнуо. Дошли смо на извор око десет сати ујутро и чекали негдје до шест предвече, а вода није потекла. То је једини пут, од двадесетак пута,  да сам био на овом мјесту и да нисам видио воду како тече.

http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivot/Cudo-u-Buzimu-kod-Kladuse-Slijepi-djecak-progledao-na-Djurdjevdan/368929

Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.