Васкршња посланица Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког и рмањског г. Сергија

Објављено: 27. априла 2019.
Категорија: Новости, Фото галерија
Број читања: 675

Васкршња посланица
Његовог Преосвештенства
Епископа бихаћко-петровачког и рмањског
Господина
СЕРГИЈА

Вјерујућем народу, свештенству и монаштву
Крсно-васкрсне и Богом спасаване и чуване
Епархије бихаћко-петровачке и рмањске

Дошавши у свијет, гријехом поробљен, Господ наш Исус Христос, оваплотивши се у њему, нас ради, у том истом свијету, од људи, ради чијег спасења и дође, распет је на Крсту, на брду званом Голгота. Наше вријеме, сва људска историја, раздјељује се на прије Голготе и послије ње, на вријеме док је смрт царевала и на вријеме у којем је „смрћу смрт уништена“ (Тропар Васкрсења). Он, Јагње Божије, „које узима на се гријехе свијета“ (Јн 1, 29), претпрјевши крсну смрт и васкрснувши из мртвих, јави се ученицима Својим након Васкрсења чак једанаест пута, „а и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим“ (Јн 20, 30).
Догађај Васкрсења Христовог надилази границе Јудеје, Палестине, надилази и Исток и Запад, поставши централни догађај свега свијета, свега створеног, цјелокупне историје, постајући и остајући темељ наше вјере, због чега, заједно са Анђелима и Светима, „смрт Господњу објављујемо, васкрсење Његово исповиједамо“ ( 1. Кор. 11, 26).
Радост Христовог Васкрсења надилази сваку овоземну радост, јер је Васкрсење Бога и Спаса нашега Христа Исуса заувијек одагнало тугу коју је смрт собом донијела у овај свијет, због чега је Свети Апостол Павле с надрадосном радошћу тријумфално упитао: „Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?“ (1. Кор. 15, 55).
Имајући Бога за Оца, усиновљени љубављу Његовом, радујмо се Васкрсењу Христовом, благодарећи заједно са Светим Симеоном Новим Богословом, који нас позива: „Заблагодаримо онда Господу Који нас је провео кроз море поста и увео нас са радошћу у луку Свога васкрсења. Заблагодаримо Му и ми који смо правилно и ревносно, са топлом усрдношћу и у подвизима за врлину прошли пут поста, а нека заблагодаре и они који су у међувремену занемоћали из непажње и слабости душе, јер исти је Онај Који и ревноснима у изобиљу даје вијенце и достојну плату за њихова дјела, и Који, опет, слабијима дарује опроштај, будући милостив и човјекољубив“.
Васкрсење Христово је темељ наше наде, смисао наше вјере, радост која нас окрепљује, снага која нас подиже, јер „ако Христос није васкрсао, онда је празна вјера наша“ (1. Кор. 15,14).
Да није било Васкрсења остали бисмо оковани смрћу, поробљени вјечном тугом, рађали бисмо се и умирали без наде у живот вјечни. Христос нам Васкрсењем отвара врата вјечног живота, широм нам отварајући двери Царства Небеског, „да сваки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни“ (Јн 3, 15).
Уткани у тајну Васкрсења, спаливши вјером искру сумње, остајемо, заједно са Апостолима, свједоци вјере која нас је подигла из праха смрти у предворје живота вјечног, да бисмо љубављу, вјером и надом заувијек свједочили о Богочовјеку Христу, Који „пострада и васкрсе из мртвих трећега дана“ (Лк. 24, 46).
Христово Васкрсење, осим што нам је залог нашег васкрсења, може и мора бити извор наше свакодневне радости, али и нашег труда да задобијемо једни друге братском љубављу, да нам сваки трен овеземног живота буде преиспуњен милошћу, трпљењем, а прије и изнад свега љубављу, јер „Бог је љубав“ (1. Јов. 4, 8).
Нека би дао Васкрсли Господ да васкрсне наша распета Крајина, да васкрсне живот у сваком пустом селу, да нас обасја радост којом су се радовали наши свети преци, чувајући наше српско име и вјеру православну. Нека нам њихова жртва буде примјер и путоказ, како живот у Крајини не би престао, а нека на њиховим огњиштима поново васкрсне бар наше сјећање на њих. Толико смо им дужни, како данас тако и довијека!
Нека изнова васкрсне монашки живот у нашим свештеним обитељима, у нашим манастирима, опустјелим светињама, које су нас у времену и невремену напајале духом православне вјере; нека наши храмови буду преиспуњени душама жедним Бога Живога; нека наша гробља никада не буду запуштена и препуштена забораву, баш као и наши ближњи, рођаци, пријатељи и комшије, а нека сва Крајина чудесно заблиста љубављу својих кћери и синова!
Молећи се Васкрслом Господу Христу Исусу, призивајући на све благослов Господњи, поздрављам вас поздравом Истока и Запада, прошлости, садашњости и будућности, Неба и Земља, Анђела и Светих:

Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!

Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом

+ Сергије,
епископ бихаћко-петровачки и рмањски

Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.