НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ СЛУЖИО У ШИПОВУ

Објављено: 28. априла 2016.
Категорија: Новости
Број читања: 494

Од укупно педесетдва четвртка, које садржи наша календарска година, само један од њих носи епитет Велики. А није он велики само зато што је четвртак, већ је велики због тога што је Велики Бог наш.

На овај четвртак Христос је са својим ученицима уготовио Пасху, показао нам то да ко жели да буде први, гледано и мјерено Божијим аршином, треба осталима да служи. Као и све истало и то нам је показао лично својим примјером, оправши ноге ученицима.

Четвртак је Велики и због тајне над тајнама коју нам је Христос предао, узевши хљеб у своје свете и пречисте руке, заблагодаривши и преломивши, а тако и чашу са рдом виноградским и предавши нам да се причешћујемо Тијелом и Крвљу Његовом.

Четвртак је Велики јер је Велики Бог, по ко зна који пут показао да се од Њега не може ништа сакрити, како о томе надахнуто пјева свети Николај Велимировић:

„О Господе, велики и силни,

Пред киме се тресу херувими,

Има л ишта теби непознато?

Та ти видиш срце у човјеку

И познајеш најтајније мисли.

Видиш црва под кором грмовом.

Под каменом гују отровницу

На дну мора свако зрно пјеска.

Не могу се од тебе сакрити.

Тамних људи тамна безакоња…“

 

Како у свему, тако и у ове дане поста, обишао нас је наш добри владика. Одслуживши Господу литургију, загрејао нам је душу и улио духовну снагу и охрабрење својим благим и топлим ријечима које као мелем видају и лијече сваку сумњу и недоумицу нашега срца.

Поред труда и несебичног залагања  да обнови храмове које нам душмани порушише, Владика Атанасије се исто толико труди да зида и надограђује  живу цркву,  својим архипастирским поукама и проповијдањем.

А каква је душа правог Србина крајишника, какве је ране и бољке притишћу, то наш Владика Атанасије најбоље познаје, јер је и он сам, како би се рекло, од крајишке крви и кољена, те стога зна каквим духовним љекарствима да нам душевне ране вида.

„Тврд је камен за онога ко на њему спаво није,

Ја се родих на камену, зато камен мекан ми је…“-рекли би напи гуслари.

Успјехе архипастирског рада Његовог преосвештенства, епископа бихаћко-петровачког Г. Атанасија, показује и та чињеница да је на нашим парохијама све више и више причесника и духовно зрелијих парохијана.

Нека би Христос истинити Бог наш, који нам је из превелике доброте своје показао смирење као најбољи пут, умивши ноге Ученицима својим и спустивши се до крста и погребења поживио нашега Владику а нас учинио да будемо његови достојни ученици у духовном животу.

 

Бесједа Епископа Атанасија:

Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.