Сваке године у овим предавнојевским данима, из политичког Сарајева изложени смо лажним тумачењима наше заједничке прошлости, која имају за циљ ојачати темеље њихових погубних политика, које, истини за вољу, највише подривају темеље земље у коју се куну.
Покушава нам се један важан датум представити као „Дан државности“, занемарујући да је тог 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду изабрано 58 делегата да представљају Босну и Херцеговину на Другом засједању АВНОЈ-а, на којем су, четири дана касније, на засједању у Јајцу, ударени темељи Друге Југославије.
Занемарује се чињеница да су се ондашњи партизани борили за ослобођење окупиране Југославије, а не за стварање нових држава на њеном територију. Унутрашње уређење, ма какво оно било, није имало за циљ да распарча Југославију већ да је учврсти.
Није Босна и Херцеговина створила Југославију, већ је борба југословенских партизана омогућила постојање Босне и Херцеговине унутар Југославије. Али, господин Бећировић свјесно мијења тезе, пренаглашавајући значај Босне и Херцеговине, а да притом Југославију и не помиње.
Из његових уста нисмо чули жал за земљом која је његовом народу омогућила све. Нека се господин Бећировић запита колико је било муслимана (данашњих Бошњака) 1945. године а колико их је дочекало њен распад деведесетих година прошлог вијека, па ће видјети да је та држава била довољно велика за све нас заједно. У тој истој мрској им Југославији изграђене су стотине и стотине џамија, а с правом им је дата могућност да се етнички изјасне по слободној вољи, али ни то није било довољно да заволе земљу која им је пружила све.
Не може се опростити бившој нам држави што су у њој баш Срби били најбројнији народ, али и они без чије борбе она никада не би ни постојала. Пишем ово као епископ јер је на подручју Епархије бихаћко-петровачке рођена Југославија, земља која је створена у антифашистичкој борби и земља којој фашисти и њихови потомци нису опростили властито постојање.
Знам да господин Бећировић зна све ово, нарочито као историчар, али свјесно затвара очи пред чињеницама које подривају његове политичке ставове којима од себе и народа којег представља свјесно одбија и Србе и Хрвате. Таква политика гура ову земљу у амбис братомржње и све оно што нисмо заједнички договорили, добро је знано, не обавезује никога.
Они који се данас куну у антифашизам нека обиђу два монумента: онај на Мраковици и онај на Корчаници, па ће свима све бити јасно. Мраковица блиста, а Корчаница на Грмечу зарасла је у коров, девастирана и напуштена. Толико о антифашистичком наративу политичког Сарајева које је лажно до бесмисла.
Због тога данашњи дан за Србе у Босни и Херцеговини није Дан државности, јер све што је једнострано убија ову већ убијену земљу, а они који је тобоже чувају њени су највећи џелати.
Галерија...
Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.
