Епископ Сергије на темељима манастира Гомела

Објављено: 31. јануара 2018.
Категорија: Новости
Број читања: 392

Дана, 31. јануара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије први пут посјетио је село Пишталине код Цазина (Општина Босанска Крупа) и темеље средњовјековног манастира Гомеле, по предању Немањићке задужбине.
У пратњи владике били су, протопрезвитер ставрофор Карађорђе Дерајић, парох блатњанско-бушевићки, епархијски ђакон Немања Рељић и г. Угљеша Новак.
У разговору са свештеником Карађорђем, владика Сергије је изразио задовољство што су темељи и звоник ове древне светиње још у животу и предложио да се исти очисте, околина уреди и сам звоник обнови, како би се сачували колико толико од заборава, а посебно због јубилеја 800 година самосталности СПЦ – 1219-2019.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка.

Кратки осврт на историјат манастира Гомела

Ако се преко неколицине сачуваних историјских књига, које нам дају, не много података о манастиру Гомели, осврнемо на њен сам историјат и постојећа писана свједочанства, увјерићемо се да се овдје наиме ради о једном веома битном, за спрски народ Манастиру који се налази у западном дијелу Босне и Херцеговине.           
Давне 1903.г. када је штампан „Први Шематизам православне српске Митрополије бањалучко-бихаћке за годину 1901.“, а који је јавност угледао по благослову блаженопочившег митрополита Г. Евгенија Летице (1858-1933), првог Митрополита бањалучког (1900-1907), постојала су извјесна свједочанства о средњевијековном манастиру Гомели који се налазио недалеко од града Цазина (Западна БиХ), и који је по много чему битан и важан за Српску Православну Цркву у Босни и Херцеговини. Као што већ напоменусмо, те давне 1903.г када је штампан овај Шематизам манастир Гомела је био у рушевинама, како сам наслов поглавља наводи „Манастири у рушевинама“. „ У котару цазинском (протопрезвитерату бихаћком), у селу Пиштолина (данас Пишталинама), на сјеверо-источном подножју знамените планине Гомиле леже рушевине од старог српског манастира Гомеле, који је по свој прилици од поменуте планине то име добио.“[1] Даље настављајући свој опис манастира Гомеле прота Коста Ковачевић (Бихаћки парох) додаје да је и „дан данас“, дакле у вријеме настанка ових историјских текстова (1903) постојао звоник  висине одприлике око 20 метара. Такође се у изворима казује да је манастирски темељ изграђен од тесаног камена, а да је на око 30 година прије писања ових извјештаја подузето копање локалитета и сам темељ гдје су пронађене „силне“ кости, које су земни остаци „преминулих владика, управитеља и осталијех калуђера.“[1] Том приликом је такође у ископинама манастирског локалитета пронађена и једна плоча на којој је нацртан некакав лик са круном који је около имао натпис на славено-српским словима, а која се у извјесно вријеме изгубила.

Оно што је, поред осталих историјских свједочанстава које ћемо навести, можда и најбитнија повијест о овом древном манастиру јесте управо народно предање које каже да је Свети Сава Први Архиепископ српски походио овај манастир када је обилазио манастире овога краја. И том приликом је заборавио „шљаку“ (штаку-штап, мисли се вјероватно на пастирску палицу), коју су доцније калуђери приликом бијега из манастира закопали у близини. Управо због овога се и приписује велика сила и моћ овим светим зидинама, а у прилог томе посвједочено је да су Турци поред све жеље и воље да униште остатке овога манастира (торањ), ипак нису успјели јер га „брани св. Саво шљаком“[2]
Свједочанство налаже да је ова света обитељ била посвећена Огњеној Марији, а западно од манастира у правцу истока тече и добро позната у народу љековита вода Јарнија, па је тако остало у народу ријеч: „Црква Марија и вода Јарнија“. Овој води приписивало се чудновато својство, и за њу постоји легенда да људима који су добри изађе и покаже се, а неки могу да је чекају цијели дан, но она ипак неће да се појави. За манастирско звоно се такође наводи да је закопано негдје у близини, те да су били узалудни покушаји да се оно пронађе.
Далека историја манастира Гомела датира чак из доба Немањића, па се наводи да је она управо задужбина ове свете царске лозе. А то нам најбоље може посвједочити и народна пјесма која о томе говори. Познато нам је да су у народним пјесмама сачуване и опјеване многе српске светиње од најранијих времена до данашњих дана. Управо у једној таквој пјесми која говори о Немањићким задужбинама наводи се и име манастира Гомеле: „ …Озрен цркву на сред Босне славне, Моштаницу на крајини љутој, а Гомелу на граници сувој…“.[3] Велику потпору за предходно речено налазимо и у дјелу „Српски Ријечник“ од Вука Стефановића Караџића издатог 1852. г (И у старијој верзији 1812.)  у Бечу који под словом  „Г“ по азбучном редослиједу наводи следеће: „ Гомеља, f. намастир у Босни“[4], са упитном  константацијом: „ Може бити да је сада пуст?[5] “, и одмах испод наводи управо поменути одломак из народне пјесме: „ А Гомелу на граници сувој.[6]“ За вријеме најезде Турских народа и освајања побјегло је братство ове свете обитељи на територију данашње Републике Хрватске у манастир Гомирје (Епархија горњо-карловачка), гдје су понијели са собом и понеке од црквених ствари, од којих се посебно наводи појас са сребрним плочама.
На самом крају износимо у једном дијелу пјесму коју је, како сам прота Коста Ковачевић наводи, чуо 1894. г и исту забиљежио, а која говори о подизању ове славне обитељи од стране царске породице Немањића:

„…Мили Боже на свем’ теби фала! Мало вријеме за дуго не било, Помоли се царе Симеоне, И са њиме светитељу Сава, И још дванаест Српскијех војвода. Кад виђоше задужбину царску, Сви рекоше: Приговора нејма! Отворише цареве сандуке, Извадише богате наките, Што је царе за цркву спремио: Ките цркву три бијела дана, Иконама и са одеждама. Објесише ормали канђела, На трапезу од злата крстове, Ванђелија извезана златом ,искићена драгијем камењем. Освешташе пребијелу цркву. И дадоше свеца заштитника: Свету мајку Огњену Марију. А лијепо јој име нађенуше, По имену високе планине, Под којом је подигнута црква, Свети Сава Гомелом је прозва, Гомелом се и данас називље.“[1]

__________________________________

[1] К. Новаковић Манастир Гомела, у: А. Јокановић (прр), Први Шематизам православне српске Митрополије бањалучко-бихаћке за годину 1901., Бања Лука, 1903. 82.
[2] Исто.83.
[3] Исто.
[4] К. Новаковић Манастир Гомела, у: А. Јокановић (прр), Први Шематизам православне српске Митрополије бањалучко-бихаћке за годину 1901., Бања Лука, 1903. 84.
[5] В. Караџић, „Гомеља“, Српски Рјечник (Вук Стефановић Караџић), 94.
[6] Исто.
[7] Исто.
[8] Исто. 84-87.

Линкови аудио фајлова који се налазе у овом чланку.